До чега ће довести владајући императив "произвести што више"?

"Потписујући ову повељу обавезујем се да ћу поштовати природу и бринути о очувању, заштити и унапређењу животне и радне средине.

Не одричући се културног, научно-техничког, технолошког и привредног напретка цивилизације, обавезујем се да ћу у свакој прилици усмерити своје деловање тако да се нарушавање природних односа сведе на најмању могућу меру и сачува разноликост живог света.

Улажући сво стечено знање и стручност, прихватам одговорност за своје одлуке и поступке пред осталим живим бићима и потомством са којима делим подједнако право на здрав и слободан живот."

МЛАДИ У ЊИВАМА ТРАЖЕ СПАС: Срби се враћају на село јер им је живот у граду скуп!

Све већи број људи се окреће селу и спас проналази у пољопривреди. Сви се снабдевамо
намирницама са села, од родитеља или рођака, јер је цена за исте у граду готово недостижна у просечном кућном буџету

Претходних деценија била је веома распрострањена појава одласка младих из села у градове у потрази за бољим животом. Међутим, у последње време ситуација је  знатно другачија. Све већи број људи се окреће селу и спас проналази у пољопривреди.

Потенцијали напуштеног обрадивог земљишта за органску производњу

Од 3,8 милиона хектара пољопривредног земљишта, у Србији се нешто мање од три милиона хектара користи у пољопривредне сврхе. Око 11 процената укупног пољопривредног земљишта се не користи. То земљиште, према резултатима пројекта ”Потенцијали Републике Србије у погледу квалитета земљишта за органску пољопривредну производњу” који је спровела Лабораторија за земљиште И агроекологију новосадског Института за ратарство и повртарство, идеално је за коришћење у органској пољопривреди.

Гладују, а од села беже

(Фото: Новости)

Београд – За брачни пар средњих година, може и са дететом, пожељно је да људи воле животиње и да мушкарац зна да рукује пољопривредним машинама. Обезбеђен смештај, храна и плата.

Овако гласи оглас који се јуче појавио у штампаном издању листа „Новости огласи“ и који је изазвао велико интересовање. Имање од 20 хектара налази се у селу Александрово, у Банату, у близини Зрењанина.

„Телефон не престаје да звони“, каже Милорад из Београда, који је дао интересантну понуду.

Конкурс за младе пољопривреднике/це

Фондација Ана и Владе Дивац објавила је Конкурс за младе пољопривреднике/це у оквиру Пројекта подршке младима у сеоским подручјима да покрену сопствене бизнисе у области пољопривреде.

Одлука за живот у планини

Ја сам одувек хтела једно а то је Све!

Као мала тражила сам и добијала доста играчака и слаткиша,као мало већа хтела сам доста знања,као мало јача хтела сам доста победа и вештина,затим су на ред дошла путовања,па сам хтела доста љубавника,па пословних успеха,хтела сам и доста проблема…и све сам добијала али и даље сам имала тако мало.Једини део мог живота где бих се осетила комплетном био би одлазак  у планине викендом и лети нешто дуже ,али и тада бих говорила како је све саврсено у природи али ја не бих ту могла живети,јер шта бих ја ту имала да радим(хахааа ..сада је то јако смесно)…Мој пут јоге  и стаза медитације и молитве полако је са мене скидала дроњке које су моје жеље набациле на тело и дусу које је са родјењем добило све што му је потребно.

Нема болнијег процеса од пута истине,где губимо лажни комфор,лажни индетитет,непотребне жеље..итд.

Мирјана Бобић-Мојсиловић о ЕУ бесмислу

Потпуно је јасно зашто Србија обожава ЕУ и зашто са тог пута нећемо скренути. Јер, Европа нема алтернативу. Јасно је и зашто нам нико не саопштава шта све још треба да учинимо да би нас примили у ЕУ, али није јасно зашто нас мало ко обавештава о благодетима уређеног живота у новој држави у коју ћемо ући 2020.

Мало истраживање по интернету биће нам драгоцено да спремни уђемо у царство бриселских бирократа. Осим што су забранили обичне сијалице, пушење, јаке фенове и усисиваче јаче од 1.600 вати, а управо се спремају да донесу и закон о новим „штедљивим тушевима“ – иницијатива је, логично, потекла из Немачке, ево само неких примера генијалности бриселског уређивања живота.

Конкурс за младе брачне парове за куповину кућа на селу

Нови конкурс Секретаријата за стамбено збрињавање АП Војводине расписаће у четвртак 6. новембра конкурс за збрињавање младих брачних парова кроз куповину кућа на селу.

Мирослав Васин покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова најавио да ће за тај новац моћи да конкуришу млади брачни парови, до 40 година, и додао је да ће Покрајина партиципирати са милион динара за појединачну куповину куће.

Према његовим речима, до краја године из покрајинског фонда за ове намене опредељено је 40 милиона динара, што значи да би тиме могло да се помогне куповина најмање 40 сеоских кућа до краја године, док би у наредној години то могао бити и већи фонд уколико буде већег интересовања за овај конкурс.

Додао је да је услов за учествовање на конкурсу да подносиоци захтева немају некретнине, као и то да наредних десет година живе у кући коју на овај начин купе. Предност ће, како је навео, имати брачни парови с децом.

Из села у град

Знате ме. Текст ће бити подужи па боље да одмах пређем на ствар. Зашто људи уопште одлазе из села у град? Сви разлози би могли да се сведу на два главна: посао (тј. економија) и досада.

Зашто посао није добар термин? Зато што га на селу има више него у граду. Зато хајде да кажемо економија. Људи мисле да је живот у граду лакши, да ће радити од 8 до 16:00 као некада; ташна, машна и кравата; да ће плата покрити кирију, све рачуне, храну и да ће остати и за море на које нису ишли док су били на селу. Тако и моја мама мисли. Она је рођена '49. У ствари слично или идентично размишљају комплетне генерације људи које су радиле у СФРЈ у јавној служби за време Тита. Зајеби село, зашто да се злопатиш, чека те функција, стан, учлани се у КПЈ/СНС, е лудаче бежи од те земљурине итд. И шта смо добили као резултат? Људи раде по 10-12 сати дневно за 30 хиљада код приватника без паузе за ручак који их непрестано мотивише урликањем и поповањем како би могао да их све замени већ сутра, кад би хтео, јер армија људи чека да седне у њихове столице. Ово је пример из фирме моје супруге. Армија људи испраних мозгова глупостима са ТВ на којем нам обећавају нова радна места и инвестиције чека такав посао.

Једини начин спаса од кризе је да имамо земљу

Моја генерација је летњи распуст проводила на селу. Већина нас рођених у граду потекли смо са села. Био сам на то поносан.

Одрастао сам уз генерацију рођену 1888-1912. То су били моји најбољи другари. Мој два ђеда, са очеве и мајчине стране, живели су кућа уз кућу. Њихова браћа, рођаци, кумови и пријатељи су били моји најбољи животни учитељи.

Осим недеље, нисам се радним данима играо са другом децом. Нисам имао времена. Радио сам са старијим укућанима све послове. Одрастао сам уз рад. Највећа похвала ми је била када би неко старији, ко није из наше куће, рекао – ал је овај мали вредан!

Радио сам од малена. Помагао старијима. И ништа ми није било тешко. Васпитаван сам да радим. Са пет година сам чувао краве, овце и гонио магарад и коње. Устајао сам рано, пре свитања, да бих цео дан провео на њиви. Крчили смо камените далматинске удолине да би их претварали у плодну баштицу.

Живот жене на самоодрживом домаћинству

Ја сам их носила пуне две године, скоро сваки дан. Биле су потпуно нове, када смо се преселили "ван мреже", а сада су прилично истрошене. Пре тога планинске ципеле сам носила само неколико пута у животу, а некада, сигурно, не бих носила нешто што је ван моде. Моје чизме нису лепе, али ја сам поносна на њих, јер су преживеле много километара ходања, и много сати напорног рада. Заправо спадала сам у особе које су волеле да буду у панталонама и папучама за по кући читав дан. Дневни живот "ван мреже" ми је пружио то задовољство.
Мој живот се толико пременуо у последње две године. То је невероватно путовање.
Ја не живим 1883, али такође нисам модерна домаћица. Ја одржавам мој дом, без струје и текуће воде. Такође сам старомодна, у смислу, да ја сама обављам све кућне послове, супруг на имању има много другог посла.

Водњика – воћна туршија – еликсир младости наших предака

Водњика је једно од најстаријих здравих пића наших предака. Прави се од шумских плодова и дивљег воћа. Прочитајте зашто је цене од давнина и како да је направите.

Ако редовно пијете овај здрави ферметисани напитак кажу да можете доживети дубоку и лепу старост, посебно ако за водњику бирате дивље плодове, који расту на незагађеним подручјима. Водњика (или како је неки зову веновача) је пуна ензима, минерала и витамина, а обично је припремају у октобру и новембру.

Спас за мали посед - органска производња

Органска храна је скупља и зато произвођач има већи профит, а у удружењу „Србија органика” објашњавају да ова производња има повећане трошкове због већег учешћа радне снагe.

Непрскано. То је, вероватно, најчешће асоцијација потрошача на храну која носи ознаку органска. Иако је, мање више, јасно да грађани који је купе добијају квалитетнији производ, питање је да ли она може бити шанса за наше произвођаче, поготово оне с малим поседима којих је у Србији највише, а који баш зато што су мали не могу ценама својих производа да се боре с конкуренцијом великих произвођача.
Светско тржиште органске хране вредно је 40 милијарди евра. Предњаче САД са 17,8 милијарди евра, Немачка са 5,8 милијарди евра, Француска са три милијарде евра. У Шпанији, на пример, органске културе гаје се на преко 1,3 милиона хектара, а у Лихтенштајну, Аустрији, Шведској и Швајцарској преко 10 одсто укупне пољопривредне производње је она органска.

Ризничар земље - Добрица Ерић о српском сељаку

Ризничар земље

Са свадбе у рат. Са гроба на мобу.
С коња на олују у најлуђем касу.
Ни бели брест у долу ни звоно на волу
нису му дорасли по стасу и гласу.

Подрумџија вина које многи гости
за овом светом софром грешно таје.
Само Он има наде и смелости
да гаји јагањце у ждрелу аждаје.

Само Он има душу ко планина
и срце што роји пшеничне варнице.
Само Он свемоћног Оца чобанина
који музе стадо у златне карлице.

Има све што нема а нема што има.
Спаљен и ускрсо у пожару жртве.
Ризничар земље, земљин син мезимац
на ког се срушише све небеске клетве.

Како се прави козји сир

Домаћи козји сир производи се у два основна типа: бели меки сир и полутврди сир.
Бели, меки сир се производи у подручјима где је производња овог сира доминантна, те се као сировина употребљава кравље, овчије и козје млеко или њихове мешавине.
Полутврди козји сир се производи аутохтоно на подручју Приморја, Острва, Херцеговине и Црне Горе.

Предност органске хране

 Да ли заиста знамо шта се све налази у храни коју једемо? Хајде да сагледамо које нам предности пружа органска храна.

Није никаква тајна да многи произвођачи хране, у циљу постизања што већих приноса а самим тим и новчаних прихода, употребљавају велики број пестицида који су опасни по здравље. Јабука произведена на тај нацин дивно изгледа али чак и након прања, у себи може имати и више од 30 различитих пестицида. То може бити добра вест за њихове банковне рачуне, али свакако није добра за наше здравље.

Пластеник у центру Бањалуке: Здрава храна узгојена радом младих људи

Основна култура која се узгаја у пластенику је паприка, али имају и парадајза, мноштво зачинског биља, салата, краставаца, тикви, јагода, купусњача и рукола.

Петнаестак младих људи којима је доста прерађене, индустријски произведене и хемикалијама третиране хране одлучили су нешто промијенити у својим животима. Наиме, они су у пластенику који се налази у ужем центру Бањалуке засадили разно поврће, воће и зачинско биље, а својим радом дају примјер околини да је у данашње вријеме у двориштима и зеленим градским површинама које се не користе могуће произвести органски узгојену храну за личне потребе.
Пластеник се налази у близини парка Младен Стојановић у Бањалуци, а добили су га на употребу без накнаде, јер власник није у могућности да се бави узгојем. Пластеник је био празан седам година, био је станиште дивљим биљкама, брезама и локалним псима луталицама, али данас је на овом мјесту потпуно другачија слика. Пун је зеленила, поврћа и зачинског биља уредно засијаних и прелијепо израслих.

"The Scarecrow" - Садашњост и будућност производње хране

Погледајте сјајан трејлер за видео игру "The Scarecrow", који показује садашњост и будућност производње хране.

Сибир: Све више Руса се из градова враћа у села и стварају модерна породична имања

Понекад људи, који су се преселили на сеоска имања, храбро продају своје станове у граду – прекидајући сваку шансу за повратак.

Када са линије хоризонта нестану градске грађевине, када стигнете на породично имање Благодатно, срешћете се са спокојем и широким, отвореним просторима. Уместо високих зграда на хоризонту, ведро небо тоне у воду, обасјану залазећим сунцем.

Становници градова – лекари, професори, економисти – данас су све више спремни да се преселе у руралне области да би створили породична имања, тако да њихова деца и унуци могу имати сопствену малу домовину.

Како развити српско село – идеје и савети за развој села и сеоски туризам

Уместо жаљења како српска села пропадају урадимо нешто да их „покренемо“


Стварно како развити српско село без помоћи државе? Лако и тешко. Лако јер идеја има али тешко јер је менталитет српског сељака највећа препрека.

Менталитет и карактер српског сељака у једном сегменту живота који се зове солидарност, добри комшијски односи и шири интерес заједнице.

То мислим да је највећи проблем, та нека врста себичности и завидљивости која одмах плане и искочи када дођемо до тога да сељани треба нешто да раде заједно.

"Родитељи су остали у граду"- сјајна емисија Јована Мемедовића из серијала "Сасвим природно"

Обавезно погледајте ову епизоду серијала "Сасвим природно" Јована Мемедовића, која говори о грешкама које правимо у васпитавању деце и могућностима за исправљање истих.

Како побољшати продају пољопривредних производа

Информација је од суштинског значаја за пољопривреднике који желе да постану у потпуности оријентисани и да обезбеде да њихова производња у складу са захтевима тржишта . У теорији , доступност поузданих тржишних информација може да помогне пољопривредницима да :

• смање ризике повезане са маркетингом ;
• одлуче где да прода производе ;
• провере да ли или не цене које се нуде су у складу са тржишним ценама ;
• одлучи да ли да прода или да сачува производ ;
• одлучи да ли ће да расте цена производа "ван сезоне" ;

Млачиште, плач бебе после 38 година

У половини црнотравских села нема ниједног детета. Зато се с радошћу у том крају пронела вест да је у планинском селу Млачишту, после 38 година, рођена беба. Што је још занимљивије, њени родитељи су се тамо доселили пре годину дана.

Још се Млачиште навикава на звук бебиног плача. Није га било скоро четири деценије. Мали Александар је стигао пре два месеца у скромну, стару кућу, али пуну љубави, кажу његови родитељи.

"Све у свему, сналазимо се. Ипак, кад је велика љубав и кад имаш велику жељу да живиш ту где јеси, онда је све лакше", каже мама Оливера Савић.

Мала сеоска газдинства као покретач економског развоја

У мору популарних прича, пројеката и анализа о шеицима, фијатима, тржним и „аутлет“ центрима, мостовима, коридорима; потпуно скрајнута, маргинализована и дефаворизована у Србији остаје дебата, идејна разрада и политичка подршка неким изводљивим прегнућима у пољопривреди који би могли бити један од замајаца привредног опоравка земље.

Живи здраво: Село или град, ко побеђује?

Да ли вам се смучио живот у граду? Константна трка са временом, константна трка која нам је у већини случајева наметнута мимо наше воље. Јурњава за славом, јурњава за новцем… никада доста, увек желимо још и још… човек у граду никада неће бити задовољан оним што га окружује. С друге стране, ту је село. Тачно је да се у већини случајева на селу устаје у цик зоре, са петловима. Тачно је да се већи део дана на селу проведе на њиви, пашњаку, у кокошињцу, свињцу… међутим, ко год је бар једном искусио чари села из ове перспективе, сигурно је помислио на тренутак како би било када би свој посао у граду (осам сати, углавном више, у малој канцеларији испред компјутера који непрестано зрачи, погрбљених леђа) заменио сеоским радом и животом.

Мотика јача од дипломе

У селу Миланово надомак Врања породица Стојиљковић бави се производњом органске хране. Газдинство се налази у долини Пчиње.

Драгана, Сава и Милош у свом повртњаку

У СЕЛУ Миланово надомак Врања породица Стојилковић бави се производњом органске хране. Земљорадњи су се окренули и најмлађи чланови породице, јер, како кажу, нису имали много избора.

- Мој деда се бавио земљорадњом, затим отац, а пре шест година и ја сам се упустио у нешто што нисам баш најбоље познавао, али испоставило се да од земљорадње може лепо да се живи - каже Сава Стојилковић, по образовању туристички техничар.

Мотике се латила и његова супруга Драгана, која је завршила учитељски факултет, али, како нема посла у струци, одлучила је да помогне и да од дедовине њеног мужа направе газдинство које ће производити органско поврће. Породица Стојилковић је пионир у овом подухвату на југу Србије. Надају се да ће успети да своје производе пласирају не само у овом крају земље, већ и шире.

Кад оживе села, васкрснуће Србија!

Дошло време да се људи почну враћати у села и да на тај начин обезбеде сопствену егзистенцију

Многи сањају о одласку из града, свом комаду земље, животу у природи. Многи то већ и имају… Село је важно ресурсно и тржишно подручје које обухвата око 80 одсто територије Србије у коме живи око 45 процената становништва земље. Од Другог светског рата систематски се ради на уништавању српског села. Од богатог и независног сељака направили су сиромашног радника, зависног по сваком основу. Српског сељака сети се свака влада на почетку свог мандата. А онда убрзо наставе да га третирају као маргиналну друштвену групу која је ионако у изумирању. Данас у градовима Србије нема шта да се ради, док у селима нема ко да ради! Отуђени смо од Бога, традицију презиремо, сиромаштва се не стидимо, кукање нам је једина радна навика. Рецепт да се победи криза је – повратак на села.

Криза зелене револуције

Вековима уназад, људи су живели у природи, са природом и од природе. Убирали њене плодове, учили како да је опонашају и покушавали да схвате њене законитости. Иаскуства преношена кроз генерације у комбинацији са напорним радом, доносила су им све што је неопходно за нормалан живот. Онда су дошла нека другачија времена....

Руски модел малих башта – решење за исхрану света

У америчким листовима "TheBovine" и "ProLiberty" са дивљењем пише о растућем тренду у Русији, гајењу хране у сопственом дворишту које држава још и стимулише. „ Замислите да живите у земљи где не само да је нормално да себи уредите своју сопствену парцелу без пореза и мешања државе, већ да сте још и стимулисани да на тај начин унапредите како сопствену самосталност тако и снажно и здраво друштво. Замислите сада још да у тој земљи и ваши суседи такође имају своју парцелу и то у оквиру мреже нецентрализованих, економски одрживих, независних „еко села“ који производе више него довољно намирница да исхране целу земљу.“

Повратак селу – најбољи начин одрживог живота

Последњих година изрази као што су „одрживи развој“, „здрава исхрана“ или „живот са природом“, све више су присутни, како у средствима јавног информисања, тако и у најобичнијем разговору. Народ убрзано прихвата те појмове, као у осталом и све друге „новотарије“ које најчешће долазе са запада са најразличититјим циљевима. Свест о значају разумног управљања ресурсима, очувању животне средине, а нарочито о здравој исхрани и здравом животу, лагано се буди у Срба. То „лагано“ у ствари значи сасвим, сасвим споро, али темпо прихватања тих промена није тема овог текста. Тема су могућности за то. Где смо ми у ствари у целој тој причи?