Понекад људи, који су се преселили на сеоска имања, храбро продају своје станове у граду – прекидајући сваку шансу за повратак.
Када са линије хоризонта нестану градске грађевине, када стигнете на породично имање Благодатно, срешћете се са спокојем и широким, отвореним просторима. Уместо високих зграда на хоризонту, ведро небо тоне у воду, обасјану залазећим сунцем.
Становници градова – лекари, професори, економисти – данас су све више спремни да се преселе у руралне области да би створили породична имања, тако да њихова деца и унуци могу имати сопствену малу домовину.
Постоји шест насеља ове врсте само у Новгородској области, а више од 2000 у целој Русији. Комшије и локални владини званичници најпре су дочекали нове земљопоседнике са неразумевањем и непријатностима. Али, деценију и по касније, овај став се преобратио у интерес и наду.
Благодатно ће овог лета напунити десет година. Живот на овом породичном имању се веома разликује од живота у великом граду. То подразумева заједнички рад, заједничка славља, заједничко зимовање (међутим, само неколико породица је спремно на подухват да тамо проведе зиму), као и прихватање нових чланова и нових занимања на имању.
У принципу, камен спотицања на путу стварања оваквих имања је стицање земљишта. Закони, који треба да регулишу организацију оваквих имања, тек треба да се формулишу.
Земљиште мора бити стечено или уједињењем власничких права у Дача задруге, или обнављањем већ постојећих напуштених села и подешавањем личне својине на њиховим основама.
Понекад људи, који су се преселили на сеоска имања, храбро продају своје станове у граду – прекидајући сваку шансу за повратак.
Генерално се сматра да породично имање треба да има најмање један хектар површине. На хектару земљишта има довољно простора за мало дрвећа и рибњак, као и за живицу, уместо ограде. Власници треба да брину о земљишту – нема хемикалија и механизације.
То је једини начин да таква имања могу постојати онако како су замишљена – за добробит будућности, не само породице, већ и самог земљишта. На почетку, кромпир који је посејан у Благодатном није дао добар род – зато што је земљиште било исцрпљено.
“Сељаци и пољопривредни колективи” кажу нови земљопоседници, “су имали потпуно другачији циљ – како да направе профит. Они су имали потрошачки однос према земљи”.
Млади досељеници Олга и Роман имају породицу са двоје деце – Аљошу и Аљону. Олга их је обоје родила у кући. Кућа има собу, кухињу и стаклену башту од пода до плафона.
“Мајстори који су монтирали прозоре су били збуњени – као, шта, ти живиш овде све време? Без цивилизације?” прича Роман. “Када смо их замолили да нам наведу суштинске ствари које нам недостају, слегли су раменима и поменули биоскоп и ноћни клуб”.
Насеље има струју, породице имају сопствене видео библиотеке – посебно зато што се овде телевизор сматра непожељним. Такође су непожељни алкохол, цигарете, ружне речи и за многе – исхрана месом.
Чак и тако, са својом стакленом баштом, Олга и Роман су на добитку и без филмова – огромни прозори гледају на Об.
“Нисам чак ни имала појма да су ствари овде тако лепе”, смеши се Олга. “Имамо сопствено дрвеће које овде расте. Постоје букети гљива који расту испод дрвећа. Имаћемо рибњак и врт, а деца могу слободно да лутају наоколо. Одрасла сам у стану – не постоји ништа чега бих могла да се сетим из свог малог завичаја.”
Сва деца у Благодатном имају кућно школовање, као и у већини таквих породичних имања. Децу у насељу уче родитељи и суседи, у складу са њиховим нивоом образовања.
Већина људи који живе у Благодатном има послове у граду, али многи траже могућности за живот у самом насељу. Тим за изградњу је формиран недавно.
Валериј Попов, један од чланова тима, је бивши доктор – шеф одељења у градској болници – пре одласка на сопствено имање. Један је од ретких који је дошао у Благодатно и оставио иза себе градски живот.
Валериј се присећа како се све догодило: “Почео сам да осећам да нисам урадио ништа корисно за људе као лекар, а моја каријера је изгубила сваки смисао. Ја сам давао све од себе, али су резултати били разочаравајући. Пацијенти нису били заинтересовани да промене свој живот, и све је остајало само на лекарима. Зато сам одлучио да пробам нешто друго.”
Његова супруга Ана је дипломирани економиста са Универзитета Новосибирск и она коментарише: “Економија се заснива на градској средини. Волели бисмо када би Благодатно имало своју заједничку пословну активност. Али то значи да прво одлучимо које врсте посла ми желимо.
Валериј је, на пример, заинтересован за пчеларство. Ја уживам у раду са младим биљкама, расадом и семенима. До сада је све на прилично аматерском нивоу, али већ имамо добру колекцију – засађено је 52 стабла јабука, од којих десет већ даје плодове.”
Становници овог рајског насеља су недавно отворили уметнички студио. Благодатно има много мајстора – занатлија, и многи туристи су почели долазити у последњих неколико година. Посетиоци могу да купе козји сир, мед, ланену одећу – могу користити сауну, пробати органску храну код домаћина и преноћити.
Превела: Наталија Кљајић
Извор: Евроазија, Руска реч
Извор: Евроазија, Руска реч
Нема коментара:
Постави коментар