Живот жене на самоодрживом домаћинству

Ја сам их носила пуне две године, скоро сваки дан. Биле су потпуно нове, када смо се преселили "ван мреже", а сада су прилично истрошене. Пре тога планинске ципеле сам носила само неколико пута у животу, а некада, сигурно, не бих носила нешто што је ван моде. Моје чизме нису лепе, али ја сам поносна на њих, јер су преживеле много километара ходања, и много сати напорног рада. Заправо спадала сам у особе које су волеле да буду у панталонама и папучама за по кући читав дан. Дневни живот "ван мреже" ми је пружио то задовољство.
Мој живот се толико пременуо у последње две године. То је невероватно путовање.
Ја не живим 1883, али такође нисам модерна домаћица. Ја одржавам мој дом, без струје и текуће воде. Такође сам старомодна, у смислу, да ја сама обављам све кућне послове, супруг на имању има много другог посла.

Живот "ван мреже" може бити изазов за модерну жену. Нисам одрасла у 1800-тим. Одрасла сам са струјом и текућом водом. Ја немам ту предност коју имају жене које су одрасле у земљама трећег света где су научиле да сакупљају кишницу, да обесе одећу на штрик и запале ватру да бих имале топлу воду сваки дан. Ја сам захвална за та искуства, јер сам одрасла и ценим оном што смо имали. Али као и сваки други модерни грађанин, навикла сам да будем потрошач, а не произвођач. Мислим да би мој тата имао проблема ако бих ме пратио.
Мој супруг и ја добили смо пуно е-поште, од људи који питају како живети "ван мреже", пуно пута од мушкараца. Они би волели живети "off grid" стилом живота са својом породицама. Моје прво питање је увек било: ” Шта супруга мисли о томе?”. Питам то јер сада знам нешто што нисам знала пре него што смо прихватили овакав начин живота. Жена је она која чини да живот "ван мреже" буде могућ. Без њене потпуне преданости, такав живот неће успети. Дом је за жену, њена територија, поље њеног деловања. Она је задужена и за правилан одгој деце. То је њен посао. То је одувек био женски посао, од почетка времена. Молим вас, немојте ми слати кометаре о женској равноправности са мушкарцима. Ја знам да смо мој муж и ја једнаки. Ја једноставно имам другачију улогу него он. Он је наша послуга, практично, ради у пољу и брине се о животињама. Ја се бринем о ономе што нам је потребно у кући, и о потребама наше деце, тако да се он може усредоточити на друге важне ствари. Имам факултетско образовање. Ја имам пуно радно време. Ја сам потпуно способна, али сви у породици треба да имају различите улоге и одговорности, како за породицу тако и за свој положај у њој. Верујем да су мушке и женске улоге различите.

Дакле, женина улога је да буде код куће, шта то значи за живот "ван мреже"? То значи да жена чува своју кућну мрежу стално укљученом. То је разлог због којег, при саветовању, увек питам “Како се ваша супруга осећа поводом тога?”. Мој супруг може у току дана бити у простору за животиње, на пољу, резати дрва и сл. Али женини задаци остају исти (већим делом), сваки дан. Знам да многе жене и мајке осећеају велико оптерећење од свакодневних, кућних послова. Многе жене се жале на количину веша који свакодневно треба да оперу и сложе, оне мисле да проблем решавају тако што одлажу обавезу прања. "off grid" жена и мајка такође се у неким тренуцима осећа слично, али је њој решавање тог проблема много теже, од жена у модерном дому. Било је потребно пуно енергије и истрошених чизама да се схвати чињеница да ће, ако тако поступи, жена сутра имати дупло више веша за прање што ће јој одузети дупло више времена. Ако пумпом не напуни посуде за воду, сутра неће бити довољно воде за обављање свакодневних послова. Једна од жена која живи "ван мреже", једном приликом је рекла да у “нормалном” животу никада тако напорно није радила. Она увече пада у кревет мртва уморна иујутру се буди да би опет поновила све исто. Она ствара прилично суморну слику, зар не? Али, ипак, ово више личи на изворни "off grid" живот, него на савремени.
Савремена достигнућа нам омогућују да не живимо овакав начин живота тако тешко, као у изорном облику.
Када сам се преселила "ван мреже", имала сам бебу од 10 месеци, напорно сам радила преко дана и била будна готово читаве ноћи. Било је превише посла да бих се одмарала. Сво време сам учила и очајнички покушавала да развијем мисао “..али ја то заслужујем..”. Била сам предана и учила да будем доследна, да будем произвођач, уместо потрошач, за изградњу бољег живота за моју децу. Децу сам сакрила од утицаја електронских медија, учила сам их вредностима напорног рада, узбуђењу у лепоти Божијег стварања око нас. Из обе борбе на путу, изашла сам као победник. Понекад сам била јако поносна на себе, а понекад сам све осећала као неуспех. Но, све у свему, осећала сам се све јаче и јаче.
Наша прва зима била је права борба, на много начина. Завек ћу се сећати пуцања мојих посуда за прање веша, цеђење одеће са укоченим рукама, и да се одећа смрзне пре него што је успем ставити на жицу. Била сам често задивљена мојим способностима као медицинска сестра. Свака мајка ће разумети моју тврдоглавост у ставу да моје дете никада неће користити флашицу. Била сам увек ту када је било потребно хранити бебу.
До наше куће води изузетно стрм планински пут, док нисмо донели гомилу шљунка и камена био је непроходан за возила. Прве зиме снежна олуја нас је спречила да користимо пут. Било је много пута да сам ишла путем горе-доле са дететом на леђима, у рукама сам носила намирнице максимално колико могу да понесем. Ја никада овакве ствари не бих учинила у мом “предходном животу” . Осећала сам да се вреди борити, и временом била све поноснија што сам успела да савладам све те изазове.
Од тада до данас, ствари су се битно измениле, сада имам времена за блог. То само по себи много говори. Научила сам како послове да обављам брже и учинковитије. Моја беба је порасла, и веома рано је скинула пелене, тако да имам много мање пелена да перем. Моје старије дете је почело веома добро да чита, тако да више не морам  да пролазим са њим све радне свеске и књиге.
Имам прекрасну кухињу,  сво знање које је потребно да сачувам све намирнице без струје. Временом смо поплочали све стазе око наше куће тако да више нисам имала толико блатњаве одеће коју је требало опрати. По дворишту нам шетају коке, тако да више не морам да страхујем од крпеља, и да их свако вече мучно уклањам са деце, јер се коке брину да двориште буде без крпеља. Има толико ствари које су временом постале боље.
Ми смо напорно радили, и научили толико тога, искуство нам је подарило лакши живот.
Морали смо почети негде, и заиста може бити тешко за жене које комфор модерног дома одржавају модерним средствима. Потребно је време да се прихвате и прилагоде мисли, осећаји и поступци. Ја сам захвална што ми је омогућено да живим овакав живот, јер ме свака борба чини јачом. Захвална сам за све што сам научила, и захвална сам на свим победама које су ми помогле да следећи задатак решим лакше. Постоји велико задовољство у осећају да ако напорно радите на чувању ваше породице остварујете све важне ствари у животу.

Преживела, доживела, превела и прилагодила Ивана Ракарић

Извор: Независно домаћинство