Потенцијали напуштеног обрадивог земљишта за органску производњу

Од 3,8 милиона хектара пољопривредног земљишта, у Србији се нешто мање од три милиона хектара користи у пољопривредне сврхе. Око 11 процената укупног пољопривредног земљишта се не користи. То земљиште, према резултатима пројекта ”Потенцијали Републике Србије у погледу квалитета земљишта за органску пољопривредну производњу” који је спровела Лабораторија за земљиште И агроекологију новосадског Института за ратарство и повртарство, идеално је за коришћење у органској пољопривреди.



Пројекат Лабораторије за земљиште и агроекологију новосадског Института за ратарство и повртарство ”Потенцијали Републике Србије у погледу квалитета земљишта за органску пољопривредну производњу” реализован је захваљујући финансијској подршци Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде и уз суфинансирање НС Института за ратарство и повртарство.

Према речима директора Управе за пољопривредно земљиште, Зорана Кнежевића, од 3,8 милиона хектара пољопривредног земљишта, у Србији се нешто мање од три милиона хектара користи у пољопривредне сврхе. Око 11% укупног пољопривредног земљишта се не користи. ”Најмање напуштеног земљишта је у Војводини – око четири процената док је најлошија ситуација у јужној и југоисточној Србији, где се око 22% пољопривредног земљишта не обрађује.

Више разлога је узроковало ову ситуацију – најзначајнији су економски и демографски”, каже Кнежевић. ”Циљ овог пројекта била је процена могућности превођења напуштеног обрадивог земљишта у органску производњу као и утврђивање квалитета земљишта које је у органској производњи, али и да се усвоји систем контроле земљишта и употребе ђубрива од стране пољопривредних произвођача”, истакао је руководилац пројекта др Јовица Васин. У ту сврху обављене су анализе физичких, хемијских и микробиолошких особина земљишта у пет области на територији централне Србије и у публикацији, која је настала као резултат пројекта, предочене су смернице надлежним институцијама које могу да послуже као основа за доношење превентивних мера и мера поправке стања.

Циљ ђубрења је снабдети биљку оним биогеним елементима којих нема довољно у земљишту, али и да се земљиште обогати оним елементима чији садржај није у оптималном нивоу, стално водећи рачуна о физичким и хемијским особинама земљишта.

Пажњу усмерити на превентивне мере

У публикацији која је настала као резултат пројекта, предочене су смернице надлежним институцијама које могу да послуже као основа за доношење превентивних мера и мера поправке стања. Није довољносамо раскрчити, изорати напуштено обрадиво земљиште и започети оргаску производњу. На основу истраживања у овомпројекту, за очување и унапређење земљишта пажњу треба усмерити ка превентивним мерама, од којих је једна и благовремено испитивање квалитета земљишта одстране овлашћених и акредитованих лабораторија.

Уколико се утврди да је напуштено обрадиво земљиште или земљиште које је до сада било у конвенционалној пољопривредној производњи погодно за органску производњу, препорука Министарству пољопривреде је да се омогуће организационе и финансијске субвенције произвођачима у руралним крајевима Републике Србије.

Извор: Serbia Organica