Зашто посао није добар термин? Зато што га на селу има више него у граду. Зато хајде да кажемо економија.
Људи мисле да је живот у граду лакши, да ће радити од 8 до 16:00 као
некада; ташна, машна и кравата; да ће плата покрити кирију, све рачуне,
храну и да ће остати и за море на које нису ишли док су били на селу.
Тако и моја мама мисли. Она је рођена '49. У ствари слично или идентично
размишљају комплетне генерације људи које су радиле у СФРЈ у јавној
служби за време Тита. Зајеби село, зашто да се злопатиш, чека те
функција, стан, учлани се у КПЈ/СНС, е лудаче бежи од те земљурине итд. И
шта смо добили као резултат? Људи раде по 10-12 сати дневно за 30
хиљада код приватника без паузе за ручак који их непрестано мотивише
урликањем и поповањем како би могао да их све замени већ сутра, кад би
хтео, јер армија људи чека да седне у њихове столице. Ово је пример из
фирме моје супруге. Армија људи испраних мозгова глупостима са ТВ на
којем нам обећавају нова радна места и инвестиције чека такав посао.
четвртак, 30. октобар 2014.
Из села у град
уторак, 28. октобар 2014.
Једини начин спаса од кризе је да имамо земљу
Моја генерација је летњи распуст проводила на селу. Већина нас рођених у граду потекли смо са села. Био сам на то поносан.
Одрастао сам уз генерацију рођену 1888-1912. То су били моји најбољи другари. Мој два ђеда, са очеве и мајчине стране, живели су кућа уз кућу. Њихова браћа, рођаци, кумови и пријатељи су били моји најбољи животни учитељи.
Осим недеље, нисам се радним данима играо са другом децом. Нисам имао времена. Радио сам са старијим укућанима све послове. Одрастао сам уз рад. Највећа похвала ми је била када би неко старији, ко није из наше куће, рекао – ал је овај мали вредан!
Радио сам од малена. Помагао старијима. И ништа ми није било тешко. Васпитаван сам да радим. Са пет година сам чувао краве, овце и гонио магарад и коње. Устајао сам рано, пре свитања, да бих цео дан провео на њиви. Крчили смо камените далматинске удолине да би их претварали у плодну баштицу.
понедељак, 27. октобар 2014.
Живот жене на самоодрживом домаћинству
Ја сам их носила пуне две године, скоро сваки дан. Биле су потпуно нове, када смо се преселили "ван мреже", а сада су прилично истрошене. Пре тога планинске ципеле сам носила само неколико пута у животу, а некада, сигурно, не бих носила нешто што је ван моде. Моје чизме нису лепе, али ја сам поносна на њих, јер су преживеле много километара ходања, и много сати напорног рада. Заправо спадала сам у особе које су волеле да буду у панталонама и папучама за по кући читав дан. Дневни живот "ван мреже" ми је пружио то задовољство.
Мој живот се толико пременуо у последње две године. То је невероватно путовање.
Ја не живим 1883, али такође нисам модерна домаћица. Ја одржавам мој дом, без струје и текуће воде. Такође сам старомодна, у смислу, да ја сама обављам све кућне послове, супруг на имању има много другог посла.
Мој живот се толико пременуо у последње две године. То је невероватно путовање.
Ја не живим 1883, али такође нисам модерна домаћица. Ја одржавам мој дом, без струје и текуће воде. Такође сам старомодна, у смислу, да ја сама обављам све кућне послове, супруг на имању има много другог посла.
субота, 25. октобар 2014.
Водњика – воћна туршија – еликсир младости наших предака
Водњика је једно од најстаријих здравих пића наших предака. Прави се од шумских плодова и дивљег воћа. Прочитајте зашто је цене од давнина и како да је направите.
Ако редовно пијете овај здрави ферметисани напитак кажу да можете доживети дубоку и лепу старост, посебно ако за водњику бирате дивље плодове, који расту на незагађеним подручјима. Водњика (или како је неки зову веновача) је пуна ензима, минерала и витамина, а обично је припремају у октобру и новембру.
петак, 24. октобар 2014.
Спас за мали посед - органска производња
Непрскано. То је, вероватно, најчешће асоцијација потрошача на храну која носи ознаку органска. Иако је, мање више, јасно да грађани који је купе добијају квалитетнији производ, питање је да ли она може бити шанса за наше произвођаче, поготово оне с малим поседима којих је у Србији највише, а који баш зато што су мали не могу ценама својих производа да се боре с конкуренцијом великих произвођача.
Светско тржиште органске хране вредно је 40 милијарди евра. Предњаче САД са 17,8 милијарди евра, Немачка са 5,8 милијарди евра, Француска са три милијарде евра. У Шпанији, на пример, органске културе гаје се на преко 1,3 милиона хектара, а у Лихтенштајну, Аустрији, Шведској и Швајцарској преко 10 одсто укупне пољопривредне производње је она органска.
среда, 22. октобар 2014.
Ризничар земље - Добрица Ерић о српском сељаку
Ризничар земље
С коња на олују у најлуђем касу.
Ни бели брест у долу ни звоно на волу
нису му дорасли по стасу и гласу.
Подрумџија вина које многи гости
за овом светом софром грешно таје.
Само Он има наде и смелости
да гаји јагањце у ждрелу аждаје.
Само Он има душу ко планина
и срце што роји пшеничне варнице.
Само Он свемоћног Оца чобанина
који музе стадо у златне карлице.
Има све што нема а нема што има.
Спаљен и ускрсо у пожару жртве.
Ризничар земље, земљин син мезимац
на ког се срушише све небеске клетве.
Како се прави козји сир
Домаћи козји сир производи се у два основна типа: бели меки сир и полутврди сир.
Бели, меки сир се производи у подручјима где је производња овог сира доминантна, те се као сировина употребљава кравље, овчије и козје млеко или њихове мешавине.
Полутврди козји сир се производи аутохтоно на подручју Приморја, Острва, Херцеговине и Црне Горе.
Бели, меки сир се производи у подручјима где је производња овог сира доминантна, те се као сировина употребљава кравље, овчије и козје млеко или њихове мешавине.
Полутврди козји сир се производи аутохтоно на подручју Приморја, Острва, Херцеговине и Црне Горе.
Предност органске хране
Да ли заиста знамо шта се све налази у храни коју једемо? Хајде да сагледамо које нам предности пружа органска храна.
Није никаква тајна да многи произвођачи хране, у циљу постизања што већих приноса а самим тим и новчаних прихода, употребљавају велики број пестицида који су опасни по здравље. Јабука произведена на тај нацин дивно изгледа али чак и након прања, у себи може имати и више од 30 различитих пестицида. То може бити добра вест за њихове банковне рачуне, али свакако није добра за наше здравље.
Није никаква тајна да многи произвођачи хране, у циљу постизања што већих приноса а самим тим и новчаних прихода, употребљавају велики број пестицида који су опасни по здравље. Јабука произведена на тај нацин дивно изгледа али чак и након прања, у себи може имати и више од 30 различитих пестицида. То може бити добра вест за њихове банковне рачуне, али свакако није добра за наше здравље.
Пластеник у центру Бањалуке: Здрава храна узгојена радом младих људи
Основна култура која се узгаја у пластенику је паприка, али имају и парадајза, мноштво зачинског биља, салата, краставаца, тикви, јагода, купусњача и рукола.
Петнаестак младих људи којима је доста прерађене, индустријски произведене и хемикалијама третиране хране одлучили су нешто промијенити у својим животима. Наиме, они су у пластенику који се налази у ужем центру Бањалуке засадили разно поврће, воће и зачинско биље, а својим радом дају примјер околини да је у данашње вријеме у двориштима и зеленим градским површинама које се не користе могуће произвести органски узгојену храну за личне потребе.
Пластеник се налази у близини парка Младен Стојановић у Бањалуци, а добили су га на употребу без накнаде, јер власник није у могућности да се бави узгојем. Пластеник је био празан седам година, био је станиште дивљим биљкама, брезама и локалним псима луталицама, али данас је на овом мјесту потпуно другачија слика. Пун је зеленила, поврћа и зачинског биља уредно засијаних и прелијепо израслих.
"The Scarecrow" - Садашњост и будућност производње хране
Погледајте сјајан трејлер за видео игру "The Scarecrow", који показује садашњост и будућност производње хране.
понедељак, 20. октобар 2014.
Сибир: Све више Руса се из градова враћа у села и стварају модерна породична имања
Када са линије хоризонта нестану градске грађевине, када стигнете на породично имање Благодатно, срешћете се са спокојем и широким, отвореним просторима. Уместо високих зграда на хоризонту, ведро небо тоне у воду, обасјану залазећим сунцем.
Становници градова – лекари, професори, економисти – данас су све више спремни да се преселе у руралне области да би створили породична имања, тако да њихова деца и унуци могу имати сопствену малу домовину.
"Родитељи су остали у граду"- сјајна емисија Јована Мемедовића из серијала "Сасвим природно"
Како побољшати продају пољопривредних производа
Информација је од суштинског значаја за пољопривреднике који желе да постану у потпуности оријентисани и да обезбеде да њихова производња у складу са захтевима тржишта . У теорији , доступност поузданих тржишних информација може да помогне пољопривредницима да :
• смање ризике повезане са маркетингом ;
• одлуче где да прода производе ;
• провере да ли или не цене које се нуде су у складу са тржишним ценама ;
• одлучи да ли да прода или да сачува производ ;
• одлучи да ли ће да расте цена производа "ван сезоне" ;
• смање ризике повезане са маркетингом ;
• одлуче где да прода производе ;
• провере да ли или не цене које се нуде су у складу са тржишним ценама ;
• одлучи да ли да прода или да сачува производ ;
• одлучи да ли ће да расте цена производа "ван сезоне" ;
недеља, 19. октобар 2014.
Млачиште, плач бебе после 38 година
У половини црнотравских села нема ниједног детета. Зато се с радошћу у том крају пронела вест да је у планинском селу Млачишту, после 38 година, рођена беба. Што је још занимљивије, њени родитељи су се тамо доселили пре годину дана.
Још се Млачиште навикава на звук бебиног плача. Није га било скоро четири деценије. Мали Александар је стигао пре два месеца у скромну, стару кућу, али пуну љубави, кажу његови родитељи.
"Све у свему, сналазимо се. Ипак, кад је велика љубав и кад имаш велику жељу да живиш ту где јеси, онда је све лакше", каже мама Оливера Савић.
субота, 18. октобар 2014.
Мала сеоска газдинства као покретач економског развоја
У мору популарних прича, пројеката и анализа о шеицима, фијатима, тржним и „аутлет“ центрима, мостовима, коридорима; потпуно скрајнута, маргинализована и дефаворизована у Србији остаје дебата, идејна разрада и политичка подршка неким изводљивим прегнућима у пољопривреди који би могли бити један од замајаца привредног опоравка земље.
|
Живи здраво: Село или град, ко побеђује?
Да ли вам се смучио живот у граду? Константна трка са временом, константна трка која нам је у већини случајева наметнута мимо наше воље. Јурњава за славом, јурњава за новцем… никада доста, увек желимо још и још… човек у граду никада неће бити задовољан оним што га окружује. С друге стране, ту је село. Тачно је да се у већини случајева на селу устаје у цик зоре, са петловима. Тачно је да се већи део дана на селу проведе на њиви, пашњаку, у кокошињцу, свињцу… међутим, ко год је бар једном искусио чари села из ове перспективе, сигурно је помислио на тренутак како би било када би свој посао у граду (осам сати, углавном више, у малој канцеларији испред компјутера који непрестано зрачи, погрбљених леђа) заменио сеоским радом и животом.
Мотика јача од дипломе
У селу Миланово надомак Врања породица Стојиљковић бави се производњом органске хране. Газдинство се налази у долини Пчиње.
У СЕЛУ Миланово надомак Врања породица Стојилковић бави се производњом органске хране. Земљорадњи су се окренули и најмлађи чланови породице, јер, како кажу, нису имали много избора.
- Мој деда се бавио земљорадњом, затим отац, а пре шест година и ја сам се упустио у нешто што нисам баш најбоље познавао, али испоставило се да од земљорадње може лепо да се живи - каже Сава Стојилковић, по образовању туристички техничар.
Мотике се латила и његова супруга Драгана, која је завршила учитељски факултет, али, како нема посла у струци, одлучила је да помогне и да од дедовине њеног мужа направе газдинство које ће производити органско поврће. Породица Стојилковић је пионир у овом подухвату на југу Србије. Надају се да ће успети да своје производе пласирају не само у овом крају земље, већ и шире.
петак, 17. октобар 2014.
Кад оживе села, васкрснуће Србија!
Многи сањају о одласку из града, свом комаду земље, животу у природи. Многи то већ и имају… Село је важно ресурсно и тржишно подручје које обухвата око 80 одсто територије Србије у коме живи око 45 процената становништва земље. Од Другог светског рата систематски се ради на уништавању српског села. Од богатог и независног сељака направили су сиромашног радника, зависног по сваком основу. Српског сељака сети се свака влада на почетку свог мандата. А онда убрзо наставе да га третирају као маргиналну друштвену групу која је ионако у изумирању. Данас у градовима Србије нема шта да се ради, док у селима нема ко да ради! Отуђени смо од Бога, традицију презиремо, сиромаштва се не стидимо, кукање нам је једина радна навика. Рецепт да се победи криза је – повратак на села.
Криза зелене револуције
Вековима
уназад, људи су живели у природи, са природом и од природе. Убирали њене
плодове, учили како да је опонашају и покушавали да схвате њене законитости. Иаскуства
преношена кроз генерације у комбинацији са напорним радом, доносила су им све
што је неопходно за нормалан живот. Онда су дошла нека другачија времена....
Руски модел малих башта – решење за исхрану света
У
америчким листовима "TheBovine" и "ProLiberty" са дивљењем пише о
растућем тренду у Русији, гајењу хране у сопственом дворишту које држава
још и стимулише.
„
Замислите да живите у земљи где не само да је нормално да себи уредите
своју сопствену парцелу без пореза и мешања државе, већ да сте још и
стимулисани да на тај начин унапредите како сопствену самосталност тако и
снажно и здраво друштво. Замислите сада још да у тој земљи и ваши
суседи такође имају своју парцелу и то у оквиру мреже нецентрализованих,
економски одрживих, независних „еко села“ који производе више него
довољно намирница да исхране целу земљу.“
Повратак селу – најбољи начин одрживог живота
Последњих
година изрази као што су „одрживи развој“, „здрава исхрана“ или „живот са
природом“, све више су присутни, како у средствима јавног информисања, тако и у
најобичнијем разговору. Народ убрзано прихвата те појмове, као у осталом и све
друге „новотарије“ које најчешће долазе са запада са најразличититјим циљевима.
Свест о значају разумног управљања ресурсима, очувању животне средине, а
нарочито о здравој исхрани и здравом животу, лагано се буди у Срба. То „лагано“
у ствари значи сасвим, сасвим споро, али темпо прихватања тих промена није тема
овог текста. Тема су могућности за то. Где смо ми у ствари у целој тој причи?
Пријавите се на:
Постови (Atom)