Пластеник у центру Бањалуке: Здрава храна узгојена радом младих људи

Основна култура која се узгаја у пластенику је паприка, али имају и парадајза, мноштво зачинског биља, салата, краставаца, тикви, јагода, купусњача и рукола.

Петнаестак младих људи којима је доста прерађене, индустријски произведене и хемикалијама третиране хране одлучили су нешто промијенити у својим животима. Наиме, они су у пластенику који се налази у ужем центру Бањалуке засадили разно поврће, воће и зачинско биље, а својим радом дају примјер околини да је у данашње вријеме у двориштима и зеленим градским површинама које се не користе могуће произвести органски узгојену храну за личне потребе.
Пластеник се налази у близини парка Младен Стојановић у Бањалуци, а добили су га на употребу без накнаде, јер власник није у могућности да се бави узгојем. Пластеник је био празан седам година, био је станиште дивљим биљкама, брезама и локалним псима луталицама, али данас је на овом мјесту потпуно другачија слика. Пун је зеленила, поврћа и зачинског биља уредно засијаних и прелијепо израслих.

Иза саме идеје стоје Јелена, Славица, Таца, Никола, Илија, Бранко, Маја, Нана, Ацо, Ненад, Груја, Теодора, Горан, Бојан, Николас, Младен, а пројекат “Узгој здраве хране” реализују у оквиру рада Удружења грађана “Без граница Бањалука”.

Александар Перендић, један од покретача пластеника рекао је да их је потреба понукала и посију поврће и зачинско биље које данас гаје у пластенику.

“Данас живимо у средини у којој су основа егзистенције храна из Фаст Фоод-а, саламе и паштете. Свјесни смо да су конзерванси отрови и да је алтернатива најчешће глад. Још један битан разлог за наш избор да идемо овим путем је и тешка економска ситуација и незапосленост. Већина чланова удружења су незапослени млади људи и овај пројекат је начин да покушамо, експериментишемо и ако научимо, да од свог рада и живимо. Млади људи бјеже из села и пољопривреда је углавном ‘индустријског карактера’ гдје је фокус на квантитету, а не на квалитету, што повлачи употребу пестицида, хербицида, фунгицида… Све су то отрови којима хранима нашу дјецу и које сами конзумирамо, не обраћајући пажњу на посљедице, које су транспарентне свуда око нас, као што су канцер, алергије и слично”, рекао је Перендић и додао да сви који су укључени у рад пластеника не желе више да свјесно уносе отрове уз храну и да је поражавајуће да не постоји адекватна контрола квалитета хране и да се данас грађанима може пласирати, и пласира, апсолутно било какав производ.

Објаснио је да узгој биљне хране има свој календар, па су са припремама кренули у фебруару ове године. Почистили су унутрашњост пластеника, избацили напоље дивље биље, младо дрвеће и припремили земљиште. Потражили су у околини Бањалуке произвођаче органске хране, савјетовали су их, мало су претраживали интернет. Након ове припреме која је трајала преко мјесец дана, обратили су се људима, привредницима, које познају са циљем да их подрже да набаве неку основну механизацију, као и сјеме и саднице.

“За све ово је требало новца и имали смо срећу да је нашу вољу и елан препознао господин Горан Кос, власник Медиамаркет-а из Бањалуке и иако се бави сасвим другим послом, продајом рачунара и рачунарске опреме, подржао нас је и успјели смо у слиједећа два мјесеца набавити ђубриво, саднице, сјеме, изнајмити механизацију и платити савјете оних који нису баш били вољни да подијеле информације бесплатно. Преко четири мјесеца нико од нас није имао слободан викенд, јер смо морали наставити и са ‘процесом преживљавања’, поред рада у пластенику. Екипу чини преко 10 ентузијаста који су своје вријеме, труд, многи и новац уложили у једну идеју, без гаранције да ће бити успјеха и да ће се труд исплатити”, каже Перендић.


Основна култура је органска паприка
паприка

Наш саговорник је рекао да је основна култура која се узгаја у пластенику органска паприка, зелена бабура на 500м2, а како су пластеник преградили, у дијелу од 100м2 имају највише парадајза, али и мноштво зачинског биља, салате, краставце, тикве, јагоде, купусњаче и руколу.

“Биљке одувијек постоје на основу баланса у природи. Постоје биљке, затим инсекти који се биљкама хране (из нашег угла зли инсекти), па други инсекти који се хране тим инсектима (добри инсекти), па затим животиње и људи који су на крају ланца исхране… Оно што данас имамо у производњи биљне хране је катастрофалан дисбаланс, јер биљке не живе у екосистему, него у вјештачкој средини засићеној хемикалијама које су преузеле програмске функције неких неопходних елемената у природи. Зашто пољопривредници користе хемијске препарате који нам свима штете? Па, ако занемаримо (а то није лако) пропаганду корпорација које производе ове хемијске препарате, пољопривредници имају проблеме са инсектима напасницима, јер је биљна култура коју узгајају изолована од екосистема и нема механизме да се сама одбрани од напасника. То значи да ако пољопривредници не користе хемију, биљке ће бити поједене од стране биљни ваши или других напасника”, каже Перендић.

Додаје да ти инсекти имају идеалан, неограничен извор хране и наравно да ће их сваки дан бити све више и више ће клопати, јер им природа налаже да се множе, ако за то има услова. Перендић каже да они потенцирају једану другачију филозофију и приступ узгоју хране који се заснива на симулацији природних екосистема.

“Ми биљке гајимо у поликултури, односно, више различитих биљака на малом простору, прво, јер одређене биљке емитују једињења која растјерују инсекте напаснике, а са друге стране, користе други спектар корисних једињења из земљишта, док одређене биљке корисна једињења ослобађају у земљиште. Ово је размјена између биљака и потрудили смо се да нађемо компатибилне биљке. Још једна битна живуљка за пластеничку производњу је буба-мара. Буба-маре су предатори и хране се биљним вашима. Имали смо озбиљан проблем са културом паприке, јер је за разлику од малог пластеника са поликултуром, изолована од екосистема, па су се намножиле биљне ваши. Скупљали смо буба-маре, у стадијуму лутке и ларве и доносили их у пластеник. Нећете вјеровати, али наше биљке су се опоравиле, буба-маре су се намножиле и контролишу популацију биљних ваши, којих увијек има, али сада нема опасности да нам униште сав труд и рад”, објашњава он.

Од тог тренутка, Перендић, сматра буба-маре члановима своје породице. Каже да вјештачка хемијска средства нису чак ни нужно зло, само су лоша алтернатива. Умјсето тога, према његовим ријечима, можемо се окенути природним законима и покушати да постигнемо баланс, научити како треба и резултати неће изостати. Група људи која ради у пластенику је све ово изнијела на својим рукама и сматра да ако су они, који се никада нису бавили пољопривредом, у том послу успјели, и други то могу урадити.

Перендић каже да ово чиме се они баве у свијету покушавају да спријече, а као доказе наводе нове законе у Хрватској гдје је забрањен узгој здраве хране у сопственој режији, забрањено је аутохтоно сјеме, а форсира се генетски модификована храна и хемијски третмани.

“Све је то да би корпорације зарадиле новац, прво на примарне производе, ГМО сјеме и хемикалије, а потом на лијековима које нам продају кад од те хране оболимо. Сигуран сам да ћемо имати проблеме, прије или касније, али за БиХ још има времена и још се можемо одупријети притиску оних који нас третирају, не као људе, него као заморчиће у лабораторији. Ми не планирамо да преузмемо тржиште људима на тржницама и пијацама, тако што ћемо направити конкурентан производ (а већ јесмо, јер ко проба нашу паприку и парадајз, не интересује га више оно бљутаво, пластично поврће из увоза), наш циљ је да убједимо произвођаче да се ослободе окова индустријализације живота и свијести и да путем нашег примјера и знања које смо скупили направе корак даље и нахране грађане Бањалуке плодовима природе, а не плодовима Монсанто лабораторија”, истиче наш саговорник.

парадајз

Визија: Тржница преплављена здравом храном

Њихова визија је тржница Бањалуке која је преплављена органском, здравом храном, здрава дјеца у парковима Бањалуке и дуговјечни, отпорни, паметни људи који своју судбину држе чврсто у својим рукама. Циљ ових људи је да то све важи за цијелу нашу земљу.

“Ми само желимо да започнемо један процес у ком ћемо омогућити људима алтернативу и у ком нећемо дозволити класичним механизмима застрашивања и исмијавања од стране режима да нас угуши и да нам наметне робовске јармове. Наш начин узгоја хране захтијева много више труда и рада, зноја и крви… Самим тим производ је кад дође на тржиште скупљи, али није извор проблема у цијени хране, него је проблем што радници не добијају плате на вријеме, па морају да купе јефтиније, да ‘развуку’”, каже наш саговорник.

У свом раду у пластенику група младих људи наилазила је и на потешкоће. Поред “техничких” проблема са инсектима, који су их доста уплашили, проблем који је највећи у екипи је низак морал, на основу непознаница које их чекају и на плану самог узгоја хране, рода и количине коју ће остварити, али и на неизвјесности шта урадити са производом ако га успију добити у планираној количини.

“Ми смо непрофитна организација и не можемо продавати производ, а да не пређемо у илегалу, на другу страну закона, што нам није циљ. Од правника сам добио информацију да ми можемо фискализовати овај дио процеса, који је везан за продају производа и да легално можемо остварити приход који ће нам омогућити да се даље развијамо и да наставимо да дјелујемо, али ако не буде опције за то, плашим се да ће се људи који су се окупили око једне племените, природне конструкције, разићи због немогућности да плате рачуне на крају мјесеца… Не може се живјети само од паприке и парадајза. Генерално, већина покрета ове природе и нестане из разлога што ‘ауторитети’ користећи законе на ‘свој начин’ елиминишу опцију активистима да преживе у свијету који се заснива на другачијим правилима”, каже Александар Перендић.

Истиче да они не планирају да сами уживају у производима које ће имати, па су у контакту и са Центром за социјални рад и планирају да дио производа поклоне породицама и појединцима који живе на маргини живота. На интернет страници www.bezgranica.net можете прочитати више о хуманитарним активностима ове организације.

За крај нам је наш саговорник дао јасну поруку када је здрава храна у питању: “Кад имате прилику једите је! Једите здраву храну људи, јер нема много смисла у јелу отроване хране”.