„Случајно пљување“ по сељаку у Србији или ... ?

... или ипак нешто стоји иза хајке која је покренута последњих  недеља. Медијске хајке.

    Неки новинари  и поличари заједно објашњавају јавности како је спрски сељак посредно или непосредо може да се изведе закључак :  глуп, неспособан, неписмен, како је затровао храну пестицидима , како сеје ГМ биљке против закона, како је лењ , жели наводно да ради само 20 дана годишње а да живи као у Немачкој, како је преплаћен пошто ето има боље цене млека него у Словенији и слично.

    Наравно то су лупетања. И то , не само политичара  и новинара него и пољопривредних новинара, од којих се неки упорно већ деценијама труде да пољопривредницима у Србији објасне како су дебили. Занимљиво.

Вратимо се природи

Да ли смо заиста заборавили ко смо и шта смо? Да ли је ово само један од оних лоших снова, након којег се пробудимо и кажемо "Добро је". По свему судећи, не ради се ни о сну, ни о бајци која почиње негативним ликом који на крају добротом позитивног лика буде побеђен, већ једноставно о реалној ситуацији данашњег људског друштва.

Да живимо као наши преци са Божјим благословом

НЕ ВЕШТИНОМ – НЕГО ВРЛИНОМ
Ово дивно упозорење светог Владике Николаја и у наше дане живо нам разгони сваку дилему око могућности да своје проблеме, духовне или материјалне решавамо неким шпекулантским, неодрживим начинима, на дугу стазу.
Ми смо данас као друштво и појединаци у кретању низбрдо. Нико не показује излаз из рупе. У њу пропадамо још брже (мит о уласку у Европску Унију), само се смењују путеводитељи који су или сами у заблуди, или злурадо причају о неком благовању на дну. На дну рупе је дно. А није лепо нигде бити на дну. Да несрећа буде већа они су то суновраћење претворили у религију, па и неки људи из Цркве, који су изгубили наду у спасење, учествује у том пројекту вештине и манипулације истином. А није тако давно у Србији владао хришћански систем вредности. Да се подсетимо како је то било:

Коритњак не броји старе и не чека нове године

Село Коритњак је само једно од све бројнијих села у Србији у којима више нико не живи. Необично је по томе што се налази на километар и по од Нишке бање и на четири километра од Коридора 10.



Коритњак, место изнад Нишке бање где је време стало, је село у коме је последњи становник умро 2002. године, а дечји плач се последњи пут чуо пре више од 60 година.

Село не броји више старе и не чека нове године, иако је од Коридора 10, од пута и пруге Ниш-Софија, удаљено само четири километара.

Место је, како кажу, на истој висини са облацима, налази се на северозападном огранку Суве планине или јужном ободу Нишке котлине, а кад је дан испран, пуца поглед на бљештавило Ниша и Нишке бање.

Дан је сув, "нити је јесен, нити почиње зима" док се екипа Танјуга на измаку 2014. године пење уз стрмину уским асфалтним путем и застаје на полетишту за параглајдере по којима се Коритњак још увек спомиње. Ту се асфалт прекида, а до центра села стиже се изрованим земљаним путем.

Докле је ваше? Има ли ишта ваше?

А они једва дочекали

Вељко Лађевац

Што виси капија? Где вам је ограда? Што је цреп крив? 
Докле је ваше? Има ли ишта ваше? 
Што је подрум празан? Што су бурад сува? 
Што је паучина на икони? 
Што није окречено? 
Где ми је слика са заната? Где је очева слика из армије? 
Где вам је кућно дрво? Кад га пре одсекосте? 
Где је чуваркућа? 
Где је љуљашка? 
Ко је затрпао бунар? 
Што хлеб не печете? 
Што се не изувате кад улазите? 
Што вам мишеви трче по тавану?

Што шурујете са онима, да им име не помињем? 
Јесте ли заборавили шта су нам учинили? 
Да идете на гробље не би заборавили! 
Што до касно спавате? 
Како уопште спавате кад сте такви? 
Где вам деца спавају? 
Да л’ вам деца гладна спавају?

Знате ли род бар до трећег колена? 
Знате ли где смо пушке закопали? 
Што се не крстите пре вечере? 
Где је она моја јабука? 
Што сте се омусили и само ћутите? 
Одговарајте!

Али деда, 
ти си јуче умро. 
Врати се и лези. 
Смеје нам се свет.

ДЕМОГРАФСКИ СУНОВРАТ СРБИЈЕ (1): СЕЛО БЕЗ СЕЉАКА

Градови у Србији су све теснији да би примили све већи број придошлица. Престоницу Београд мучи пренасељеност и незапосленост, док српска села изумиру. По градским улицама и трговима се вуку бескућници, а сеоске куће пусте пропадају без домаћина.

- За пола века, од 1950. до 2000. године из села се у град преселило око осам милиона људи! У другим деловима света такав процес би трајао најмање око 150 година – тврди Бранислав Гулан, члан одбора за село Српске академије наука и уметности, који се бави проучавањем руралних српских подручја. Статистика неумољиво указује да последњих неколико деценија сеоска домаћинства убрзано остају без младих.

Обука за младе произвођаче органске хране у Раковици

Амбасада Краљевине Норвешке у Београду ће у оквиру програма „Фонд амбасаде“ финансирати пројекат под називом „Развој предузетништва кроз промовисање производње органски узгајане хране“. Уговор о реализацији овог интересантног пројекта склопљен је између Норвешке амбасаде и Канцеларије за младе Града Београда, као водећег партнера на пројекту. Укупна вредност пројекта је 50.370 евра, од чега је Норвешка финансирала 85 одсто, односно 39.920 евра.

Овим средствима биће финансирана обука за производњу органске хране за 60 младих људи са територије Београда. Општина Раковица је обезбедила огледну парцелу површине 1 хектар, на којој ће бити организована практична настава за младе произвођаче, а ЈКП "Градске пијаце" ће помоћи око пласмана произведене хране, обезбеђивањем тезги за продају на неколико пијаца. Цео пројекат ће трајати до августа, а план је да се након тог периода учесници у потпуности оспособе за самосталну производњу органске хране.

Више информација:
Никола Симић
Шеф Одсека за информисање општине Раковица
тел: 065 / 20 69 830
и-мејл: rakovicainfo@gmail.com
www.rakovica.rs

ПОВРАТАК СЕЛУ И КОРЕНИМА - "Јер ово је моја земља и заслужује од мене и моје породице поштовање"

Све је било онако како су то генерације наших предака радиле. Полако, са љубављу, пажњом, без хемије, јер је ово моја земља и заслужује од мене и моје породице поштовање – каже Никола Шијан, редитељ, који поред филма, успешно и за "урбане ликове" неуобичајен начин режира и сопствени живот и живот своје породице.

Потрага за имањима која се издају у закуп

До чега ће довести владајући императив "произвести што више"?

"Потписујући ову повељу обавезујем се да ћу поштовати природу и бринути о очувању, заштити и унапређењу животне и радне средине.

Не одричући се културног, научно-техничког, технолошког и привредног напретка цивилизације, обавезујем се да ћу у свакој прилици усмерити своје деловање тако да се нарушавање природних односа сведе на најмању могућу меру и сачува разноликост живог света.

Улажући сво стечено знање и стручност, прихватам одговорност за своје одлуке и поступке пред осталим живим бићима и потомством са којима делим подједнако право на здрав и слободан живот."