У
америчким листовима "TheBovine" и "ProLiberty" са дивљењем пише о
растућем тренду у Русији, гајењу хране у сопственом дворишту које држава
још и стимулише.
„
Замислите да живите у земљи где не само да је нормално да себи уредите
своју сопствену парцелу без пореза и мешања државе, већ да сте још и
стимулисани да на тај начин унапредите како сопствену самосталност тако и
снажно и здраво друштво. Замислите сада још да у тој земљи и ваши
суседи такође имају своју парцелу и то у оквиру мреже нецентрализованих,
економски одрживих, независних „еко села“ који производе више него
довољно намирница да исхране целу земљу.“
С обзиром на индустријализовану масовну продукцију уз помоћ хемије и генетског инжењеринга то звучи као утопија , али земља која је описана је Русија у нашем времену. Како се показало модел данашње руске пољопривреде цвета кроз милионе малих имања у породичном власништву, који су вођени по принципима органске пољопривреде. Највећи део намирница које се троше у земљи произведен је на тај начин.
За
разлику од индустрјализоване пољопривреде, огромног система зависног од
хемикалија који преовладава, систем који заправо и није систем ради
преко људи и за људе. Захваљујући владиној политици која стимулише
самостална сеоска породична имања, а не похлепу хемијских концерна, може
и хоће већина људи на приватним парцелама својих дача да гаји сопствене
животне намирнице.
„
У основи руски баштовани демонстрирају да баште могу исхранити свет-
није потребан генетски инжењеринг, никаква индустријска пољопривредна
предузећа ни техничке новотарије да би били сигурни да ће свако имати
довољно да једе.“ пише Леонид Шарашкин издавач издања „Звонећи кедри
Русије“, у коме је објашњена историја овог пројекта, где човек поново
долази у контакт са земљом и природом.
„Звонећи
кедри Русије“ или књиге о Анастасији, усамљеници из Сибирске тајге је
збирка од десет књига Владимира Мегреа, које су имале снажан одјек у
целом свету и покренуле велики процес у људским срцима који води до
повратка мајци земљи и истинским вредностима достојним човека као
врхунца творевине.
Ове
књиге у којима прелепа усамљеница из Сибира, са љубављу и лакоћом
поново поставља човека на своје место у природи, у љубави и складу са
целом творевином, су више него било шта друго до сада навеле милионе
људи да начине промену у животу, корак близе ка исконском човеку,
морални препород.
Велики број насеља већ постоји по једноставним и смисленим принципима које је Владимир Мегре пренео у књигама.
„1999.
је у Русији направљено отприлике 35 милиона малих породичних парцела,
око 105 милиона људи близу 70% становника. Тамо се производи отприлике
половина потрошеног млека, 60% меса, 87% воћа, 77% поврћа и 92%
кромпира. Другим речима: просечан грађанин према томе моделу гаји
сопствену храну и да снабдева породицу и окружење, а да га нико не
притиска порезима и не зависи од хемијске, индустрије ђубрива итд.“
Период
вегетације у Русији траје свега 110 дана, у другим крајевима могло би
бити далеко више плодова, али травњаци око кућа су дупло већи од
повртњака у Русији, а да ником не користе.
Модел
кућног врта је у Русији толико успешан, да принос износи половину
укупне пољопривредне продукције земље, а цифра се повећава пошто се све
више људи приључује покрету еколошких села.
Извор: Екопедија
Нема коментара:
Постави коментар