Дошло време да се људи почну враћати у села и да на тај начин обезбеде сопствену егзистенцију
Многи сањају о одласку из града, свом комаду земље, животу у природи. Многи то већ и имају… Село је важно ресурсно и тржишно подручје које обухвата око 80 одсто територије Србије у коме живи око 45 процената становништва земље. Од Другог светског рата систематски се ради на уништавању српског села. Од богатог и независног сељака направили су сиромашног радника, зависног по сваком основу. Српског сељака сети се свака влада на почетку свог мандата. А онда убрзо наставе да га третирају као маргиналну друштвену групу која је ионако у изумирању. Данас у градовима Србије нема шта да се ради, док у селима нема ко да ради! Отуђени смо од Бога, традицију презиремо, сиромаштва се не стидимо, кукање нам је једина радна навика. Рецепт да се победи криза је – повратак на села. Градски живот је скуп, несташица станова је велика, многе фабрике су затворене и препуне сувишних радника, а у нашим селима су многе њиве тих истих људи необрађене, њихове куће зврје празне. Сад је дошло време да се људи почну враћати у села и да на тај начин обезбеде сопствену егзистенцију. Када дође до слома светских финанција и банкрота Србије, биће пресудно важно како да се прехрани становништво. Онај који живи у небодеру и купује у супермаркету изненада ће се наћи у великој невољи када не буде могао купити храну. Зато је важно да што више грађана крене на село и осигурати у властитој производњи храну.
Свет се све више окреће здравом животу и провођењу одмора у чистим, незагађеним срединама, са здравом храном и свежим ваздухом…
Све више гастарбајтера, али и странаца досељава се у села,где их привлачи изузетна лепота природе, мир и тишина, али и шанса да се заради новац на напуштеним и запарложеним имањима која деценијама нико не ради. Човек који се врати на село и почиње производити за себе , нема надређеног шефа , не мора путовати на посао , не мора се гужва по градском превозу , добија смиреност коју му градски живот никада не може донети. Он може планирати своје време, самостално , одређује колико ће радити и колико му је довољно хране за производњу, па тако постаје независан од тоталитарног режима и није подложан манипулацији политичког олоша… Кад ови наши политичари све испробају, можда и схвате да ова наша лепа, родна и благородна Србија може да живи једино од пољопривреде и од туризма. Ове функције руралних подручја све више добијају на значају. У овој држави коначно мора да се поведе рачуна о сељацима. Када се донесу прави, поједностављени закони и почне њихова примена, када сељак не буде више грађанин другог реда, када се буду знале цене, начин откупа и пласмана производа, можда ће нам свима бити боље. Када ће то бити, не знам. Хоће ли? Мора. Иначе ћемо нестати…
Пољопривреда је једина обновљива привредна грана, зелени рудник који никад неће бити исцрпљен. Ако се пробуди и покрене аграр – настаће промене и у индустрији, транспорту, извозу, порашће промет и куповна снага грађана. Тада ћемо сви живети боље. Потражња за органским производима у свету је у сталном порасту па се и све већи број произвођача опредељује за тај веома исплатив вид пољопривредне производње и прераде. Прошле године органска храна се производила на 6.000 хектара. Само до септембра ове године те површине повећане су за више од 70 одсто. На европским рафовима српски производи заузимају свега један одсто. Умерена клима, незагађено земљиште и вода, ситнији поседи идеални су услови да производимо и странцима пласирамо здраву и скупу храну. Што се тиче пољопривреде ми немамо проблем тржишта, јер све што можемо да произведемо купиће само Москава, која је бројнија од целе Србије.А каква је будућност овог посла, говори и податак да се сваке године у свету за десет одсто повећава тражња за органским производима….
Са нестајањем села нестаје и Србија…
У храни нам се налазе генетски модификоване супстанце, вештачке ароме, боје, конзерванси, емулгатори, заслађивачи, а сви направљени од отровних хемикалија, материја које су доказано токсичне за здравље човека. Докле ћемо да трпимо или да се правимо луди, или да говоримо “… ма дај..”, и да не верујемо да смо у проблему? Кад ћемо рећи: “ДОСТА ВИШЕ!!!”….. ГМО семе је стерилно! За сваку следећу садњу морате купити ново семе. ГМО семе је патентирано, па уместо да садите од прошлогодишњег семена морате сваке године куповати само од компаније која га производи Постали бисмо РОБОВИ! А ако нисмо послушни, неће нам продати семе и умирали би од глади!
Сеоски туризам може представљати још један од начина опоравка сеоске заједнице.Села нису само производни региони, већ и места за живот, боравак, одмор и рекреацију. Светска туристичка организација је препоручила Србији да развија сеоски и бањски туризам, уз нагласак да су то идеални услови и за њен развој. Велики део Србије има одличну очувану нетакнуту природну средину – пет националних паркова, резерват биосфере, више од сто резервата и двадесет паркова природе, око 500 споменика природе… Не зна се да ли су лепше живописне шуме и пропланци Шумадије, Перућца или Фрушке горе , “тепих” ливаде Таре или Златибора или земља у Белом блату крај Зрењанина, којом све више туриста желе да ходају боси, обале Дунава, Тисе, Дрине, Таре или њихове воде, богате рибом. Богатство Србије представља и више од 200 биљних и 400 животињских врста које су означене као природне реткости. Уз традицију, фолклор, историјско наслеђе, српско село пружа могућност посетиоцима да током целе године имају разнолике и јединствене садржаје. Многа подручја у Србији су већ стекла завидну репутацију туристичке дестинације….
Породица је спас Србије. Србији требају деца, ако хоћемо да трајемо.Кроз историју се у Србији тешко живело и да наши преци нису схватили поенту породице, нас не би било. Спас Србије лежи управо у њеном потомству. Зато, схватимо да смо бесмртни ако имамо потомство….
Од давнина Србија је позната као пољопривредна земља. Као посетиоцу пружа Вам се могућност за идеалан предах од урбаног живота уз свеж ваздух, мирис сена, цвећа, борова и свеже покошених ливада, чисте изворске воде и река. Бројне су активности за време боравка, од шетњи кроз природу, пецање, сакупљање биља и шумског воћа, али оно што нећете никада заборавити јесте гостопримство домаћина и укусна домаћа храна.
Сеоски туризам Србије значајно је напредовао, те може да удовољи захтевима и најпробирљивијег госта. Захваљујући томе што је село „ушло“ у интернет, променила се структура гостију и сада нам ретко долазе баке са унуцима који никада нису видели краву. Већина гостију су млади, парови, бизнисмени, људи који су пропутовали, који знају шта траже и како да уживају……
Извор: the Balkans Chronicles
Нема коментара:
Постави коментар