Живи здраво: Село или град, ко побеђује?

Да ли вам се смучио живот у граду? Константна трка са временом, константна трка која нам је у већини случајева наметнута мимо наше воље. Јурњава за славом, јурњава за новцем… никада доста, увек желимо још и још… човек у граду никада неће бити задовољан оним што га окружује. С друге стране, ту је село. Тачно је да се у већини случајева на селу устаје у цик зоре, са петловима. Тачно је да се већи део дана на селу проведе на њиви, пашњаку, у кокошињцу, свињцу… међутим, ко год је бар једном искусио чари села из ове перспективе, сигурно је помислио на тренутак како би било када би свој посао у граду (осам сати, углавном више, у малој канцеларији испред компјутера који непрестано зрачи, погрбљених леђа) заменио сеоским радом и животом.

Да ли би вас то препородило, духовно и физички? Да ли бисте били спремни да свој градски стан замените за сеоско домаћинство, да ресетујете свој живот и кренете од почетка? Ако сте спремни за нови почетак, наставак ће вас свакако занимати, свака информација је добродошла. Најновије истраживање је показало да се бебе рођене у градовима, као и деца која одрастају у урбаним срединама сусрећу и са физичким и са психичким здравственим проблемима. Почетком 20. века свега 14 одсто популације је живело у градовима. Пре три године тај број је износио 50 одсто, а предвиђа се да ће до 2050. достићи чак 70 одсто. Урбани живот знатно повећава ризик од хроничних здравствених поремећаја, као што су менталне болести, артритис, срчана обољења, рак и неплодност.
село2 Живи здраво: Село или град, ко побеђује?
Према незваничним подацима, свака трећа кућа у селима на северу Бачке је на продају, и то по багателним ценама

У данашње време се свега 20 одсто деце игра на улицама, док је то некад чинило 70 одсто њих. Боравак у затвореним просторијама повећава шансе за добијање “високе миопије” једног облика кратковидости, од ког половина оболелих ослепи у средњим годинама. Највероватнији узрок јесте недостатак сунчеве светлости. Младе жене из градова пет пута више пате од поремећаја у исхрани, као што је булимија.
С обзиром на то да економска криза не јењава, време је идеално за куповину некретнина на селу – сад или никад. Некретнине у српским селима тренутно могу да се пазаре по багателним ценама. Међутим, за напуштена огњишта готово да нема заинтересованих. Цене углавном одређује близина града, старост и опремљеност здања, као и површина плаца. На пример, у околини Ниша, у сеоским насељима осредња кућа са десетак ари плаца може да се купи од 5,000 до 15,000 евра (Доња Трнава, где се највише и тражи), у Сувом Долу кућа од 100 квадрата стаје око 30,000 евра, а у Сићеву викендица од 80 квадрата и 10 ари плаца кошта од 15,000 до 20,000 евра. Има села где се комплетно домаћинство са кућама, економским објектима и пет хектара земље може пазарити од 5,000 до 8,000 евра.
Ако вас занима остатак Србије, што се понуде сеоских домаћинстава тиче, слободно потражите по нету, сигурно ћете наћи имање по вашој мери. Уколико сте и даље одлучни да наставите живот у граду, имајте на уму да људи који живе у граду имају 39 одсто већи ризик од проблема са расположењем, као што су депресија или биполарни поремећаји – напади панике, екстремне фобије и опсесивна компулсивност.

Извор: http://wannabemagazine.com/tag/uros-martinovic/